Prirodnjački muzej predstavlja svojevrsnu simbiozu pažljivo selektovanih uzoraka prirode i visoko sofisticiranih sistema njihove zaštite, analize i prezentovanja javnosti. Moglo bi se reći da je ova institucija sama po sebi jedinstveni ekosistem, hibrid prirode i tehnologije, nastao iz poduhvata društva ka zaštiti naše planete. Pozicioniran u srcu Beograda, između starog i novog grada, uz ušće Save u Dunav i zaštićene prirodne celine Velikog ratnog ostrva i rečnog priobalja, muzej ima priliku da zaista postane svetionik prirode i društva na ovom mestu. Na ovakvom mestu, nije dovoljno da priroda okružuje Prirodnjački muzej, neophodno je da ga potpuno prožima, toliko da se zamagli granica između žive prirode u okruženju i izložene prirode unutar muzeja. Sa prirodom, u muzej uvodimo i čoveka, ne samo fizički, već i misaono, muzej postaje novi, prirodni korak putovanja kroz novoformirani park kulture. U tom smislu, kuća Prirodnjačkog muzeja se rađa iz nepreglednog parka koji je okružuje, nadovezujući se na njegov mir i prividnu beskonačnost, tako da nipošto ne prekida kontinuitet parka.

Područje Parka prijateljstva zonirano je tako da se komplementarne celine i sadržaji prelivaju jedni u druge, i čine jednu koherentnu celinu, vodeći posetioce postepeno kroz prirodu ka kulturi, od mirne sportsko rekreativne zone na severu, do svojevrsnog novoformiranog Parka kulture u bloku 15 na jugoistoku. Park kulture ćini kompleks novih muzeja, kao i malih izložbeno-edukativnih sadržaja, paviljona i scena na otvorenom, u prirodnom prostranstvu. Svi novi objekti kulture su pozicionirani tako da ostavljaju veliko zeleno prostranstvo u sredini lokacije čisto, a na krajevima formiraju manje tematske celine posvećene specifičnim temama, u odnosu na sadržaje u okruženju uz koje se nalaze. Kroz ceo kompleks prolazi nova pešačka Ulica kulture koja povezuje sve muzeje i vodi od priobalja i Velikog i Malog ratnog ostrva, ka Starom Sajmištu. Pozicioniran na samom jugoistoku lokacije, i usmeren ka reci Savi i ka Kalemegdanu, objekat Prirodnjačkog muzeja levitira nad parkovskim prostranstvom.

Osnovni volumen stalne postavke muzeja lebdi na visini od 10.5 metara, beskompromisno čuvajući zaveštanje prirode budućim generacijama. Ispod njega, razvija se ekstenzija Parka prijateljstva po vertikali – Vidikovac Prirode, inicirajući momenat komunikacije muzeja sa javnošću i prizivajući lutajućeg prolaznika u parku da joj priđe. Vidikovac Prirode je posvećen pre svega otvaranju muzeja ka javnosti i iniciranju edukacije i razgovora o svetu prirode. Nastaje u okviru vazdušaste čelične strukture koja nosi kuću - platforme na različitim visinama pružaju nove vizure ka bogatstvu okružujuće prirode Parka prijateljstva, Velikog i Malog ratnog ostrva, ka zeleno-plavim koridorima reka Save i Dunava...

Istovremeno u ovom prostoru se razvija niz mikrosituacija za susrete i neformalna okupljanja na otvorenom, sa ciljem da novi otvoreni prostori muzeja svojom energijom pokreću društvo i jasno komuniciraju uzbudljivost znanja o prirodi, kao i beskompromisni značaj njene zaštite. Čelična struktura je iz blizine poput otkrivenog skeleta kuće, potpuno izložena prolaznicima parka, dok je iz daleka je neprimetna - kuća muzeja potpuno levitira nad parkom. Ona je mesto sjedinjavanja kuće muzeja sa prirodom - ovaj prostor će vremenom priroda potpuno obuzeti ekstenzivnim ozelenjavanjem strukture i visokim drvećem koje će porasti ispod i oko nje. Svaki put pri obilasku muzeja utisak posetioca će se menjati, kako zbopg sezonskih promena prirode, tako i iz godine u godinu, kako čelik sve više bude nestajao, a priroda oko njega bujala!

Zgradu muzeja čine dva jasno razdvojena volumena – jedan na tlu, i jedan u vazduhu. Među njima je vazdušasta čelična rešetka koja nosi jedan volumen i oslanja se delom na drugi. Ispod se provlači otvoreni prostor parka, i nalaze se potpuno transparentne zone muzeja - za publiku i zaposlene, ispod i u okviru čelične strukture. U skladu sa tim, zgradu muzeja programski čine četiri jasno prepoznatljive celine, a prema četiri karakteristične, podjednako važne, linije delatnosti muzeja – čuvanje zbirki, naučno proučavanje i konzervacija, obrazovni rad i izlaganje prirodnjačke baštine. Volumen na tlu je primarno tehnološkog karaktera (zatvorena zona). Biološki i geološki depo su na dva nivoa pod zemljom, gde samo tlo oko depoa formira dodatnu zaštitu od spoljnog sveta sa svih strana. Odmah iznad njih u nivou prizemlja su prostorije za rad sa muzejskim materijalom. Kancelarije kustosa su na nivou rešetkaste strukture, sa pogledom na park sa svih strana. Izložbeni prostor je u dva smaknuta volumena na vrhu, gde najdominantiji volumen stalne postavke monumentalno lebdi nad nepreglednim parkom. Zona za publiku, i zona edukacije je u prozračnom prostoru u srcu kuće muzeja, pristupačna iz parka sa svih strana. Svi nivoi povezani su teretnim i putničkim liftovima razdvojenim prema nameni, tako da su jasno odvojene čiste i prljave putanje.

Javna zona je jasno podeljena na tri osnovne celine: prijemni deo, izložbene postavke i edukaciju. Prijemni deo (ulazni hol sa prodavnicom i restoranom) je u samom srcu kuće, okružen sa svih strana parkom, zahvata celu visinu od 10.5m, od tla do gornjeg pojasa čelične rešetke iznad. Koncipiran je tako da na više načina privuče i zainteresuje javnost da uroni u svet prirode i ojača svest o značaju zaštite planete. Ulazni hol projektovan je tako da može da prihvati veliku grupu ljudi koji u istom trenutku dolaze u muzej, tako da ih poput širokog grla usmeri ka izložbenim postavkama, obrazovnim ili zabavnim događajima. Glavni edukativni prostori su grupisani na nivou ispod ulaznog hola, lako dostupni, ali intimniji i tiši. Stalna postavka ledbi u vazduhu nad parkom, poput plemenite kutije čuva prirodnu baštinu muzeja. Privremena postavka je ispod nje, na vrhu tehnološkog volumena, pristupačnija jer će se u njoj često smenjivati događaji i izložbe. I stalna i privremena postavka se primarno razvijaju na istom nivou, tako da omoguće visok nivo fleksibilne organizacije i reorganizacije izložbenih postavki kroz vreme.

U srcu kuće, nadovezujući se na Park prijateljstva, nalazi se glavna tačka ulaska u muzej, dostupna sa svih strana. Transparentni prostor ulaznog hola zahvata punu visinu čelilčne strukture, tako da je ulaskom u hol posetilac i dalje u parku, sada već vidno i dramatično osećajući veličinu i značaj volumena stalne postavke iznad sebe. Veliki jednosmerni eskalator koji vodi posetioce iz hola na gore, u 8.5 metara visoki prostor stalne postavke u kojem počinje obilazak. Ovo je značajan momenat prelaska između svetova, prekid jedne stvarnosti svakodnevnog života i ulazak u drugu stvarnost izložbene postavke. Kružna putanja kretanja dalje usmerava posetoce kroz celu stalnu postavku, zatim liftovima na dole u drugi deo kuće, sa opcijom da obiđu privremenu postavku u istoj ruti, ili da se pasarelom vrate na početnu tačnu ulaznog hola gde se obilazak završava.

Objekat konstruktivno čine dva komplementarna dela. Prvi deo je tehnološki volumen na tlu, u armirano betonskoj skeletnoj konstrukciji, raspona 7.5, sa centralnim armirano-betonskim jezgrima vertikalnih komunikacija koje vode kroz sve nivoe. Ovakav sklop omogućava fleksibilnost organizacije prostora na različitim nivoima - od malih radionica u prizemlju do velikih prostora depoa pod zemljom. Drugi deo konstrukcije čini velika čelična prostorna rešetka koja nosi lebdeći volumen stalne postavke na vrhu i ujedno predstavlja prepoznatljivi element arhitekture muzeja. Rešetka se u zoni ka reci oslanja na sopstvene rešetkaste nosače, a u servisnom delu na samom tehnološkom volumenu. U zoni ulaznog hola i otvorenog prostora Vidikovca prirode svi elementi se kače na konstrukciju rešetke, odozdo na dole, tako da se maksimalno postigne utisak vazdušastog prostora koji se potpuno otvara ka parku.

Kuća muzeja koncipirana je tako da se na nekoliko nivoa nadovezuje na prirodu u okruženju i stupa u harmonični odnos sa njom. Fasade privremene i stalne postavke su zaštićene opnom panela od nerđajućeg čelika, koja ujedno štiti prostore unutra od pregrevanja, dok sa spoljne strane reflektuje okruženje i poput mimikrije utapa muzej u okolno zelenilo. Opnu privremene postavke čine pune ploče u kojima se reflektuju zelene krošnje parka i pojačava se utisak lebdećeg volumena kuće iznad - privremena postavka postaje gotovo nevidljiva posmatraču iz daleka. Stalna postavka je zaštićena perforiranim čelikom, tako da raspored i veličina rupica na fasadi oslikavaju različite figure životinja koje se sagledavaju iz parka, a noću potpuno isijavaju ka okruženju. Severna strana stalne postavke je potpuno otvorena ka Parku prijateljstva, tako da se kroz perforiranu fasadu ujedno pruža i pogled ka celom parku i Velikom ratnom ostrvu. Svi radni prostori su prirodno osvetljeni i ventilisani, sa mogućnošću veštačke kontrole klime po potrebi. Kancelarije kustosa su smeštene u nivou čelične rešetke, povučene za širinu rešetke od ivica, tako da su zaštićene od direktnog dnevnog svetla, ali sa pogledom na prirodu u okolini. Ravni krovovi stalne i privremene postavke su ozelenjeni, pa ujedno dodatno doprinose očuvanju unutrašnje mikroklime muzeja.