Novi paviljon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu ima ulogu da prihvati umetnost koja na mestu novoformiranog pristupa Muzeju teatralno izlazi u otvoreni prostor Parka prijateljstva. Minimalnom intervencijom u pejzažu formiran je poligon za izlaganje umetnosti na otvorenom, i u tom smislu aktivirana i zaokružujena celina postojećeg parka skulptura oko Muzeja. Arhitektura paviljona govori drugačijim, gotovo efemernim jezikom u odnosu na snažan izraz zgrade Muzeja, težeći da očuva uspostavljeni ambijent i visoke arhitektonske vrednosti muzejske celine. Bela, prozračna struktura iz pravca parka svojom svedenošću usmerava pogled ka zgradi Muzeja i samo suptilno nagoveštava svoje postojanje.

Paviljon nastaje prostornom logikom koja se nadovezuje na logiku samog muzeja - modularnim nizanjem istog elementa, kocke stranice 3.2 metra dobija se otvorena struktura i fluidan prostor koji pripada pejzažu parka skulptura. Smicanjem i naizmeničnim razapinjanjem prozračnih platana unutar strukture, postiže se preklapanje planova sagledavanja - prostor iznutra se otkriva u sekvencama, postepenim približavanjem paviljonu, sve više i više do trenutka samog ulaska.

SUNCE I ČOVEK Paviljon je pozicioniran na energetski najintenzivnijem mestu na parceli – sa aspekta osunčanja i kretanja ljudi. Tačka novoformiranog pristupa muzeju preko krovne terase novoprojektovane trafostanice predstavlja žižu kretanja posetilaca – paviljon se nalazi na produžetku postojeće putanje koja vodi iz muzeja ka parku skulptura. Nakon ulaska na glavni ulaz Muzeja i obilaska cele postavke posetioci izlaze ka parku skulptura, odnosno ka prodavnici i kafe-restoranu u parku (ili obrnuto, nakon obilaska parka skulptura i boravka u prodavnici i kafe-restoranu ulaze u muzej). U odnosu na orijentaciju i poziciju postojećeg visokog zelenila, jugoistočni deo parcele je ujedno i najosunčaniji prostor tokom celog dana, od ranog jutarnjeg sunca sa reke Save, do zalaska sunca u smiraj dana kada je obično vreme otvaranja izložbene postavke. BUKA Spoljašnja trafostanica, projektovana tokom rekonstrukcije Muzeja, je izvor buke koja se u sadašnjem stanju na lokaciji nesmetano širi ka parku skulptura, pa ometa miran boravak u otvorenom prostoru. Paviljon je orijentisan podužnom zadnjom stranom i servisnim blokom ka trafostanici, tako da apsorbuje zvuk i umanjuje buku trafostanice, i time štiti park skulptura ispred sebe. VAZDUŠNI PAVILJON Otvorena struktura paviljona izložena je prirodnim tokovima vazduha sa svih strana, tako da razapeta platna aktivno reaguju na okruženje i pulsiraju na vetru, prenoseći atmosferu reke i jedrilica u neposredni prostor muzeja i parka skulptura.

Nasuprot prostranstvu Parka prijateljstva u neposrednom okruženju Muzeja, unutar paviljona se smenjuju doživljaji zaštićenosti među platnima, i naizmenična otvaranja kojima se pažljivo kadrira okruženje - umetnička dela u parku skulptura, prepoznatljivi fragmenti zgrade Muzeja ka nebu, i zeleni pejzaži sa svih strana. Bogatstvom nizanja doživljaja i brisanjem granice unutra-spolja u paviljonu, gradi se novi identitet otvorenog izlagačkog prostora Muzeja.

Strukturalnost paviljona i preklapanje planova čini da se otvoreni i unutrašnji prostor prodavnice i restorana međusobno preklapaju, da se granica spolja-unutra nikada jasno ne uočava - čitava struktura pripada pejzažu parka skulptura i otvorenom prostoru. Opnu unutrašnjeg dela restorana i prodavnice čine visoko transparentni fiksni stakleni paneli unutar strukture, sa strateški pozicioniranim otvorima ka zimskoj bašti i ka terasi, tako da je kretanje posetilaca omogućeno u svim pravcima. Otvoreni deo strukture - terasa restorana, trem prodavnice i zimska bašta, se prostiru sa tri strane zatvorenog prostora koje su orijentisane ka parku skulptura.

Lakoća montiranja i premeštanja platana u poljima strukture, čini da paviljon u svakom trenutku može brzo da se transformiše i prilagodi različitim režimima korišćenja u zavisnosti od potreba muzeja. Sama struktura i pozicija kopči za platna definiše poligon u okviru kojeg je moguće formirati niz različitih situacija prema individualnim interpretacijama i doživljajima prostora. U tom smislu, paviljon može i sam postati poligon za privremene umetničke instalacije u sklopu izložbene postavke Muzeja. Leti je bašta restorana platnima zaštićena od direktnog sunca, i istovremeno izložena osvežavajućim tokovima vazduha među platnima iz parka i sa reke. Tokom hladnog perioda zimska bašta se može zaštititi od direktnih naleta vetra platnima sa svih strana, natkriti rasklopivom transparentnom strehom i ugrejati montažnim infracrvenim grejalicama za spoljnu upotrebu. U momentu najave i otvaranja izložbene postavke, platna se mogu privremeno zameniti drugim štampanim platnima, i ujedno se mogu koristiti za večernje video projekcije na otvorenom...

Strukturu paviljona čine kutijasti čelični profili koji se na licu mesta povezuju zavarivanjem u jedinstvenu celinu, i kompletno premazuju belom mat završnom zaštitnom bojom. Platna su bela, na bazi termoplastičnog elastomera, gustine niti dovoljne da omogući zasenu i pravu meru providnosti. Sajle od nerđajućeg čelika prečnika 3mm su ušivene u porube na ivicama platana, tako da se na licu mesta lako i brzo mogu razapeti kačenjem o unapred postavljene inox zatezače u svakom polju strukture. Svako platno se lako može montirati, skinuti ili zameniti po potrebi. Podna polja strukture su ispunjena montažnim sendvič panelima sa završnim slojem od belog poliranog epoksi premaza. Polja na zadnjoj strani paviljona, ka trafostanici ispunjavaju paneli na bazi poliuretanske pene za apsorpciju zvuka, dok plafonska polja u zatvorenom delu restorana čine krovni termoizolujući sendvič paneli sa završnim slojem od svetlo sivog filca, za prigušivanje zvuka, tako da ceo prostor odiše tišinom muzejske atmosfere. Rasveta, infracrvene grejalice, ozvučenje, video projektori i ostala oprema se mogu montirati na strukturu prema potrebama korisnika.