Projekat kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra „Ložionica‟ ima za cilj da kroz sinergiju starog i novog doprinese prirodnom, društvenom i semantičkom ozdravljenju prostora nekadašnje Okretnice, Ložionice i Vodotornja Železničke stanice Beograd i njenog neposrednog okruženja, kao i da predmetnu lokaciju strateški pozicionira kao simbolično mesto savremenog progresa u domenu kreativnih industrija i šire. Sinergija starog i novog se odnosi, sa jedne strane, na tretman pojedinačnih celina kulturno-istorijskog nasleđa koje se čuvaju – Ložionica, Okretnica i Vodotoranj, a sa druge na odnos projekta prema celini predmetne lokacije, odnosno na uvođenje novih građenih struktura u okviru osetljivog, istorijski i kulturološki izuzetno značajnog prostornog ambijenta. Nove strukture sa postojećim elementima nasleđa stupaju u energetski intenzivan dijalog, što naglašava i čuva kvalitete i starog i novog, i istovremeno gradi novu savremenu prostornu celinu multifunkcionalnog centra „Ložionice‟, koja kao jedinstven entitet doseže daleko dalje od pojedinačnih elemenata koji je čine.

Osnovni princip projekta je očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa u sadašnjem trenutku, sa jasno naglašenim novim elementima i strukturama koji poput savremenih implanata doprinose ozdravljenju celine i njenom aktivnom uključenju u kreativne procese proizvodnje savremenog života. U odnosu na postojeće objekte na lokaciji, novi poslovni Aneks, značajnih prostornih kapaciteta prema programskim zahtevima konkursa, uvodi se tako da uspostavi konstruktivan odnos sa kulturno-istorijski izuzetno značajnim okruženjem - ne da bude neprimetan, što nije ni moguće, već da celokupnom ambijentu pruži novi kvalitet, prikladan sadašnjem trenutku i kreativnom razvoju društva i nauke u budućnosti.

Prostorna celina Ložionice, Okretnice i Vodotornja predstavlja svojevrsni živi dokument industrijske arheologije Beograda, kako tehnološkog razvoja železnice kroz istoriju, tako i značajnih prekretnica u životima samih Beograđana. Projektom se teži oživljavanju celine koja je višegodišnjim nekorišćenjem prostora prekinuta, na način da se nova namena prostora lako nadoveže na postojeću prostornu logiku železničkog postrojenja i da je pažljivo nadogradi.

Okretnica, u skladu sa svojom origininalom namenom, postaje žiža pešačkih tokova na lokaciji. Stari pokretni most u njenom centru nije vraćen u svojoj fizičkoj pojavnosti, već je logika njegovog postojanja prenešena na mentalnu mapu korišćenja prostora. Centar Okretnice je remodelovanjem terena blago upušten na dole, tako da u širem krugu pejzaža koji oivičava objekat Ložionice formira neformalni amfiteatar pod otvorenim nebom i letnju scenu u sredini. Prirodna lučna i radijalna kretanja karakteristična za ovakav tip kružnog amfiteatra dalje se protežu ka objektima Vodotornja, Ložionice i Aneksa, uvezujući ih međusobno u jednu sinhronizovanu celinu. Pešačka pasarela preko novoplanirane saobraćajnice SAO11 radijalno je postavljena tako da povezuje Vodotoranj sa žižom.

Poslovni Aneks je pozicioniran upravno na nekadašnje snopove šina koje su povezivale lokaciju sa Glavnom Železničkom stanicom, tako da se frontalno sagledava sa pravca mosta Gazela. Poput terminala, odignut je od terena, pa pravci šina prolaze ispod njega i dramatično uvode korisnike ka žiži kompleksa. U duhu mehanizacije tokova i progresa, veliki zastakljeni escalator postavljen je radijalno ka žiži, tako da direktno povezuje javni prostor na tlu sa odignutom javnom terasom na trećem spratu aneksa, koja pruža panoramski pogled na čitavu lokaciju, i grad u okolini.

Sam objekat Ložionice je svojom polukružno formiranom strukturom već prirodno fokusiran ka centru Okretnice, a novim intervencijama u enterijeru planirano je da se logika radijalnog i lučnog kretanja prenese i unutra, u prostor kreativno-inovativnog haba. Glavni ulazni hol i izlagački prostor nalazi se u širokom lučnom potezu malog broda neposredno uz otvoreni amfietatar. Dvadeset šest 5 metara visokih, centralno rotirajućih vrata na mestima nekadašnjih ulazaka lokomotiva u Ložionicu, dramatično otvaraju ceo unutrašnji prostor hola ka pejzažu letnje scene i uvode posetioce u prostor haba. Vrata čine gabioni ispunjeni lokalnim kamenom sa spoljašnje strane, i staklene površine sa unutrašnje. Ulazni hol se proteže na mestu uklonjenih krovnih ploča na objektu Ložionice, tako da je u idejnom rešenju natkriven staklenim krovom, a kako je orijentisan ka jugu, ujedno predstavlja i najosunčaniji prostor ka kojem je orijentisan ceo hab. Otvaranjem i zatvaranjem gabion vrata tokom dana menjaju se specifične atmosfere u unutrašnjem radnom prostoru, mestimičnim propuštanjem sunčevih zraka među kamenjem kada su vrata zatvorena, zenitalnim osvetljenjem sa krova, isijavanjem unutrašnjosti tokom noći, i radijalnim propuštanjem svetlosti iznutra ka spolja i spolja ka unutra rotiranjem vrata… Novoformirana saobraćajnica SAO10 koja vodi sa promenade uz obalu reke Save direktno je usmerena ka žiži lokacije, tako da je na ovom pravcu formiran glavni ulaz u Ložionicu sa strane reke i vizuelni prodor ka letnjoj sceni.

Objekat Ložionice je rekonstruisan tako da je unutrašnji prostor potpuno otvoren i protočan, bez poprečnih pregrada, tako da se struktura zgrade stalno sagledava u svoj svojoj veličanstvenosti. Prostor je programski zoniran radijalno u fragmentima kružnih isečaka koji se nadovezuju jedan na drugi. Jedini novi element prostora je lučna galerija celom dužinom objekta, u velikom brodu sa severne strane, sa koje se radijalno prepuštaju radni prostori u vidu terasa koje levitiraju u vazdušnom prostoru Ložionice. Terase se tipološki razlikuju među sobom, tako da su neke u nivou galerije, neke spuštene u vidu tribina ka prizemlju, neke odignute ka galeriji u vidu malih neformalnih prostora za prezentacije… Međusobno su vizuelno i vazdušno povezane, i sve zajedno čine veliki otvoreni radni pejzaž. Sa zadnje strane galerije pružaju se intimniji prostori za rad i sastanke u vidu zastakljenih kancelarija, dok su u zoni prizemlja ispod pozicionirani servisni blokovi koji snabdevaju ceo prostor, u zavisnosti od namene u pojedinačnim isečcima, i trgovačka zona između. Trgovačka zona je direktno povezana sa jedne strane sa ulaznim holom haba, a sa druge sa saobraćajnicom SAO10, pa se može koristiti i nezavisno od ostatka prostora Ložionice. Velika multifunkcionalna hala je pozicionirana na krajnjem desnom delu Ložionice, dok je na krajnjem levom delu kafe-restoran sa baštom u zoni iza slobodnog dela konstrukcije na otvorenom, koji je posebno očuvan kao element arheološkog pejzaža.

Poslovni aneks je pozicionisan na lokaciji tako da omogući sagledavanje Ložionice, Vodotornja i Okretnice sa svih strana, i da svojom pojavom bude najava nove prekretnice u tehnološkom, kreativnom i naučnom razvoju društva u savremenom trenutku, kao što je to pre tačno jednog veka bila sama Železnica, i pre skoro pola veka Autoput Beograd-Niš i Mostarska petlja na istom mestu. Svojom strukturalnom pojavnošču nalik velikom mehanizmu odiše duhom tehnološkog napretka. Objekat je statički koncipiran tako da su sve etaže okačene na veliko centralno armirano betonsko jezgro, bez stubova, tako da se u zoni prizemlja postigne efekat lebdeće i moćne strukture, i potpuno protočnog prostora ka zoni prolaska od buduće metro stanice Gazela na ulasku u lokaciju.

Velika javna ozelenjena terasa se pruža čitavim obimom objekta na visini od 10.5 metara, i do nje direktno vodi zastakljeni eskalator iz pravca pejzaža letnje scene u žiži lokacije. Sa terase se sagledavaju Ložionica, Vodotoranj i Okretnica, kao i celina pejzaža koji ih objedinjuje. Radni prostori aneksa su pozicionirani u krug oko centralnog jezgra, dok su u samom jezgru smeštene komunikacije, servisi i dodatne radne prostorije za sastanke, predavanja, veliki amfitetar… Jezgro je koncipirano tako da se mestimično buši na različitim mestima po spratovima, u odnosu na specifične programe iznutra, ali da celom visinom aneksa pa sve do podzemne javne garaže statički radi kao jedna celina.

Kao jedna od najprometnijih saobraćajnih petlji, Mostarska petlja je među najkritičnijim tačkama po zagađenju vazduha u Beogradu (prema podacima prikupljanih iz automatske merne stanice koja se nalazi u blizini predmetne lokacije, izvor Zbornik radova 12. Regionalne konferencije „Životna sredina ka Evropi‟ beograd, Srbija 2016). Sa premeštanjem železničke stanice i dodatnim saobraćajnim opterećenjem ove zone, situacija teži da se pogorša u bliskoj budućnosti. Poslovni aneks, u duhu ideje o tehnološkom progresu, dobija kiseoničnu - O2 - opnu koja po sistemu foto-bioreaktora na bazi mikroalgi prečišćava vazduh u neposrednom okruženju, pre svega čineći sredinu za rad ljudi zdravijom, i istovremeno dajući celom kreativno-inovativnom centru novi specifičan identitet kao simbol borbe za zdrav život i okruženje u budućnosti.

Fotobiorekator je patent koji je razvijan u Srbiji, na Insititutu za multidisciplinarna istraživanja, i po prvi put je postavljen u javnom prostoru Beograda 2021. godine – kao jedan veliki akvarijum od šest stotina litara, ispunjen vodom sa jednoćelijskim slatkovodnim algama koje postoje u barama i jezerima Srbije i mogu da rastu u vodi sa česme. Alge vezuju ugljen-dioksid i putem fotosinteze proizvode čist kiseonik. Šest stotina litara vode sa mikroalgama menja dva drveta starosti 10 godina, ili 200 kvadratnih metara travnate površine. Jedna epruveta u fasadnoj opni poslovnog Aneksa ima zapreminu od 3 kubna metra, i prema podacima sa Instituta u teoriji bi mogla da zameni 10 stabala drveća starih 10 godina. U zavisnosti od broja epruveti u opni, mogao bi da se postigne efekat da korisnici prostora rade u vazduhu bogatim kiseonikom kao da su okruženi šumom od 2000 stabala drveća. Iako naravno ne može u potpunosti da reši problem zagađenja, sistem je izuzetan za primenu na nepristupačnim mestima poput fasada, kako bi pomogao u prečišćavanju vazduha na pojedinačnim mirkolokacijama, unutar zgrada i u neposrednom okruženju.

Materijalizacijom novoizgrađenih struktura na lokaciji projekat teži ponovnom ozdravljenju jedinstvene celine koju sada čine Ložionica, Vodotoranj, Aneks i Okretnica sa prirodnim pejzažom u okruženju. Materijalizacija gabionima ispunjenim lokalnim kamenom - kako velikih rotirajućih vrata na mestu ulazaka lokomotiva u Ložionicu, tako i svih kaskada koji čine letnji amfiteatar oko Okretnice, i dalje, kombinacijom sljunkovitih površina sa skoro divlje ozelenjenim zonama evocira se atmosfera stare železnice i vozova. Vodotoranj je u potpunosti rekonstruisan, ali završnom obradom obojen u terakota crvenu nijansu, i služi kao reper u prostoru i znak koji usmerava pogled i kretanje ka Ložionici iz pravca Gazele. Aneks čine savremeni materijali, u duhu progresa kreativne industrije koji predstavlja. Mostarska petlja je mesto ušća Mokroluške reke u Savu. Mokroluška reka teče kroz veštački napravljen podzemni kolektor ispod Autoputa Beograd-Niš, kojim je zatvorena njena prirodna dolina. Lokacija je stoga bogata podzemnim vodama, pa je izrazito sklopa plavljenju tokom jakih olujnih kiša. Novoformirani amfiteatar na mestu Okretnice ujedno služi i kao privremeni kolektor viška olujnih voda, gde podzemne cisterne, šljunkovita podloga i sam volumen amfiteatra privremeno zadržavaju višak vode, i kasnije ga postepeno otpuštaju u okolno zemljano tlo, navodnjavajući ozelenjeni pejzaž. U povremenim, vrednim situacijama mira nakon oluje, ceo otvoreni prostor Okretnice i letnje scene se privremeno transformiše u plitko jezero u kojem se reflektuju obrisi ritmično lučne strukture Ložionice, terakota crveni Vodotoranj, i živopisni koloriti biotehnološke kiseonične opne Aneksa...